Zlatibor
Rtanj
Majdanpek
Beograd
Bovansko jezero

DRAGULJ POD ZEMLJOM U SRCU SRBIJE: Petnička pećina je prizor koji oduzima dah

Postoje specijalna mesta na ovoj našoj planeti, mesta koja uvek svojom magijom okupljaju ljude, otkad ljudi postoje. Jedno takvo mesto, smešteno 300 metara od Istraživačke stanice Petnica u blizini Valjeva, je magična Petnička pećina, čudo prirode koje su ljudi oduvek zvali domom.

Dok ulazite unutra, kako se krećete dugačkim, uskim hodnicima i pronalazite nove, ogromne, široke i veličanstvene dvorane, postaje vam jasno zašto je Petnička pećina jedno od takvih magičnih mesta.

Dok koračate po polumraku koji ponegde razbija svetlost sunca koja se probija kroz pukotine u svodu, kao da i sami osećate kako su mogli da se osećaju ljudi koji su ovde živeli pre 6.000 godina, u doba neolita, ili rimski vojnici, koji su u njoj nalazili utočište, ili srednjovekovni Srbi, koji su se u njoj skrivali od turskih odmazdi.

Pećina je još u 19. veku postala predmet istraživanja Josifa Pančića i Jovana Cvijića, dvojice najpoznatijih srpskih naučnika. Sastoji se od 600 metara dugačkih kanala i odaja, a prostrane odaje bile su vekovima dom kako ljudi, tako i pećinskih medveda, srndaća, hijena…

Pre tačno 50 godina ispred pećine pronađeno je prvo kompletno neolitsko naselje u ovom delu sveta, staro 6.000 godina. Ovde su otkrivene kosti raznih životinja, drevno ognjište, kocke za igru starih Rimljana, ostaci zbegova srednjovekovnih Srba… Iz doba neolita ovde se stalno pronalaze ostaci posuđa i razno oruđe koje su u lovu na životinje koristili stanovnici pećine.

Najzanimljiviji i najatraktivniji deo same pećine nalaze se u najvećoj dvorani – na tavanici su vremenom nastala dva otvora, kroz koje se probijaju sunčevi zraci i osvetljavaju pećinu – takozvani “vigledi”, nastali rastom pećine u visinu i smanjenjem debljine tavanice.

Ukupna dužina pećine je oko 580 metara, a površina je oko 3400 kvadratnih metara. Pećina je podeljena na Gornju i Donju pećinu, koje su povezane kanalom.

Cela pećina se deli na 11 celina: Banjska dvorana, Koncertna dvorana, Visoka dvorana, Ždrelo, Medveđa dvorana, Kanal sa Ambisom, Laktasti kanal, Levi i Desni izvorišni kanal, Aždajina dvorana i Kanal podzemne Banje. Najveća dvorana je Koncertna dvorana čije su dimenzije 25 puta 43 metra, visina joj je 24 metra, a površina 1.030 kvadratnih metara.

U Aždajinoj dvorani nalazi se jetero koje je duboko oko 8 metara.

Dvorana je dobila ime po legendi – ovde se navodno, u jezeru, nalazi Aždaja, koja mrda repom i izaziva pojavu mehurića na površini.

Tekst je deo projekta „Sedam valjevskih čuda“ koji je sufinansirao Grad Valjevo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. 

(Come to Serbia)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine + 4 =