Zlatibor
Rtanj
Majdanpek
Beograd
Bovansko jezero

U OVOJ KUĆICI JE ŽIVEO NAJOPASNIJI HAJDUK U SRBIJI: Legenda o njemu stara je DVA VEKA

U Crnoj Bari, mestu u opštini Bogatić u Mačvi, nalazi se kuća koja je, prema predanju, vezana za hajduka Stanka Aleksića, istorijsku ličnost i glavnog junaka jednog od najznačajnijih romana srpske književnosti XIX veka, dela “Hajduk Stanko” Janka Veselinovića.

Danas je ovaj vajat (omanja drvena kućica bez prozora) spomenik kulture, pod zaštitom države Srbije.

Osim što se vezuje za hajduk Stanka, ova kućica je i spomenik narodne arhitekture 19. veka u Srbiji, a u njoj je i stalna postavka eksponata.

Kad se uđe u vajat, nailazi se na metalni krevet prekriven ćilimom, a tu su i jedan sto i tri stolice. Na zidu je devojačka košulja, a i razne slike koje podsećaju na vreme kad je Stanko ratovao protiv Turaka, početkom XIX veka.

Bio je čuven po svojoj snazi i hrabrosti, ali i velikoj surovosti prema Turcima, ali i svima drugima koji bi mu stali na put.

Hajduk Stanko je, inače, glavni lik istoimenog dela čuvenog srpskog pisca Veselinovića, a zasnovan je na istorijskom hajduku Stanku Aleksiću, koji je bio jedan od simbola otpora prema turskoj vlasti u Srbiji u to vreme.

Ovo zdanje je prvi veterinar u Srbiji, Jovo Aleksić, unuk hajduk Stanka, premestio u svoje imanje, a Janku Veselinoviću je poklonio priču za njegov roman.

Po legendi, upravo iz ovog vajata je Stanko i krenuo u hajduke, jer nije mogao da izdrži nepravedno nanetu uvredu.

Uvredio ga je Lazar, i Stanko se zakleo da će se osvetiti. Na kraju je uzeo pušku, ubio Lazara koji je kosio livadu, i onda pobegao u šumu.

Zanimljivo je i kako je došlo do susreta Jova Aleksića i pisca. Janko Veselinović je otišao u Beč da se školuje, i tamo sreće Jovu Aleksića, koji je učio za veterinara. Jovo, potomak hajduk Stabka, priča velikom piscu o svom slavnom pretku, jednom od simbola Prvog srpskog ustanka. Ovako je nastao roman koji spada u najčitanije u srpskoj književnosti.

Ovaj tekst je deo projekta “Sedam čuda Bogatića” koji je sufinansirala opština Bogatić.

(Come to Serbia)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seven + nineteen =