U malom selu Tekerišu, u opštini Loznica, danas živi jedva nešto više od 200 ljudi. Dok prolazite kolima ovuda, jedina građevina koja će vam privući pažnju je veliki spomenik na čijem vrhu je orao, koji u kljunu nosi lovorov venac.
Malo ljudi shvata značaj ovog spomenika. Malo ih zna da se baš na ovom mestu, pre 115 godina, pisala istorija Evrope i sveta: u bici na Tekerišu, poslednjoj delu Cerske bitke, srpska vojska pobedila je daleko nadmoćniju austrougarsku vojsku. Ovaj podvig je ušao u istoriju kao prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu, poznatom i kao Veliki rat.
Spomen-kosturnica koja danas stoji ovde je svedočanstvo o ovoj velikoj pobedi, a ispod njenih temelja su sahranjeni ostaci poginulih srpskih vojnika.
Srspka vojska je u ovoj bitki imala 16.304 vojnika izbačena iz stroja, a austrougarska više od 25.000. 14 godina posle bitke, 1928. godine, otkrivena je ova kosturnica, u centru sela Tekeriš. U njoj su ostaci oko 3.500 srpskih vojnika, a svi s velikim ponosom ističu da su unutra i kosti izginulih Čeha, pripadnika 28. praškog puka.
Naime, ovi Česi su bili u sastavu austrougarske vojske, ali su u jednom trenutku krenuli prema Srbima, koje su smatrali bratskim slovenskim narodom, i sa pesmom „Hej Sloveni“ hteli da im se predaju. Austrougari su im pucali u leđa i desetkovali su ih.
Sama spomen-kosturnica je napravljena da podseća na stenu, visoka je oko 10 metara, a na njenom vrhu je već pomenuti orao, koji simbolizuje srpsku vojsku, sa lovorovim vencem, simbolom pobede, u kljunu.
Sa prednje strane se nalazi štit sa krstom i natpisom „18. avgust 1914. g, Vaša dela su besmrtna“, dok su na postamentu spomen ploče i likovi velikih komandanata srpske vojske vojvoda Radomira Putnika i Stepe Stepanovića.
U blizini same kosturnice nalazi se i kapela, u kojoj se nalazi izložba u Cerskom boju, a tu su, ispred nje, biste vojvoda Putnika, Stepanovića i Živojina Mišića i Petra Bojovića.
Njima su pre pet godina dodate i biste srpskih kraljeva Petra I Karađorđevića i Aleksandra I Karađorđevića.
U postavci izložbe nalaze se fotografije, predmeti koje su sa sobom nosili srpski vojnici, svedočanstva o stradanju civila…
Posebno nam je pažnju privukao eksponat pod nazivom „Tekeriški peškir“, koji krije možda i najpotresniju priču iz Prvog svetskog rata. Izložena je jedna bela krpa, sa utkanim „Persa, Spajića đevojka“, a iznad nje i objašnjenje:
„U noći između 15. i 16. avgusta, ovaj kraj je zadesilo strašno nevreme, kiša je lula kao iz kabla praćena jakim vetrom, sevanjem munja i udarima gromova. Bez obzira na nepogode 2. prekobrojni puk je odmah po dolasku u Krivaju upućen da zauzme Trojan – jedan od strateških značajnih vrhova na Ceru. Ne znajući za položaje neprijateljskih vojnika, puk je preko Velike i Male Lisine dopro do Trojana i onda su primećene svetlosti u reonu Vodica-Trojan gde su bili delovi 21. austrougarske Landver divizije. Puk je napao neprijatelja na spavanju i naneo mu teške gubitke, razbivši celu diviziju.
Gubitaka i ranjenih je bilo i u redovima srpske vojske. Jedan od ranjenih vojnika bio je Mileta Milutinović, borac 2. prekobrojnog puka Kombinovane divizije, rodom iz sela Sedlara kod Svilajnca. Ranjen u obe noge, uspeo je da dođe do jedne od kuća na padinama Cera. Kako u kući nije bilo nikoga, otvorio je sanduk sa devojačkom spremom i uzeo dva peškira, previo ranjene noge i nastavio dalje ratovanje sa svojim pukom.
Po završetku rata i povratka kući, Mileta Milutinović se setio peškira koji je uzeo iz kuće u Tekerišu. Osećajući se krivim, tražio je priliku da vrati jedan peškir koji je bio sačuvao. Kako nije našao Persu Spajić, čije ime je bilo izvezeno na peškiru, sačuvani peškir predao je šefu mesne kancelarije u Tekerišu“.
Šta reći na ovo, osim „o, kako su se vremena promenila, a i ljudi s njima, u poslednjih 115 godina!“
Ovaj tekst je deo projekta “Sedam lozničkih čuda”, koji je sufinansirao Grad Loznica.
(Come to Serbia)