Svako ko poželi da svoje znanje obogati istorijom Rađevine i Azbukovice i na kratko se vrati u prošlost ovog kraja, najbolje će to uspeti odlaskom u Muzej Jadra u Loznici.
U samom centru grada, u velelepnom zdanju regionalnog muzeja, sačuvane su arheološke, etnografske i istorijske zbirke.
TKANINA I NAKIT
Hronološki poređani, ovde se čuvaju fosilni ostaci, predmeti od keramike, kamena koje su ljudi glačali i od njega pravili alat. Žene su pravile tkaninu, nakit, a pojedini komadi i danas izgledaju kao poželjan modni detalj.
Dame su i tada brinule o lepom izgledu, a da bi imale lepe frizure, ručno su kreirale krpane uloške za kosu kojima su pravile takozvani mini val.
SAHRANJIVANJE
U muzeju su izloženi delovi humki, zemljanih i kamenih ostataka u kojima su se sahranjivali ljudi. U ovom kraju, u praistoriji, ljudi su se sahranjivali na dva načina: polaganjem u humke ili spaljivanjem, koji je bio češći oblik. Izložene su i razne narukvice koje su išle uz pokojnika jer se verovalo da se život posle smrti nastavlja.
U rimskom periodu ove prostore su naseljevali Iliri, pa su nađeni brojni ostaci tog naroda.
DEBLA PUŠTALI NIZ DRINU
Zbog nedostatka mehanizacije i nemogućnosti da se prenosi preteška drvna građa sa planina do Loznice i okolnih mesta, ljudi su morali da budu dosetljivi. Oni su odlazili u šume Zlatara i Zlatibora, obarali su drveće, a onda su teška debla označavali i puštali ih niz Drinu. Druga grupa ih je dočekivala kod krajnjih pritoka. Drina je nanosila građu do Loznice, a svaki čovek je znao koje je čije deblo. U Muzeju su sačuvane slike koje ilustruju ovu priču.
TRADICIJA LILANJA
Posebno lepa manifestacija ovog kraja je Lilanje. To je dečji običaj koji datira još od pre hrišćanstva kada su ljudi verovali da će se time povećati plodnost zemlje. Tradicija je bila da deca uveče pale kore mladog trešnjinog drveta i da pevaju. Tako su pravili obrednu vatru koja je, prema verovanju, odagnala zle sile. Ovaj običaj je i danas zadržan u pojedinim mestima Mačve, kao tradicionalna manifestacija, ali više zabavnog karaktera.
MODERAN STAN KATIĆA
Početkom 20. veka u Loznici je najuglednija bila trgovačka porodica Katić. Replika njihove dnevne sobe iz stana koji je u to vreme bio najmoderniji i najluksuzniji, nalazi se danas u ovom muzeju. Oni su svoj nameštaj ostavili kao poklon muzeju.
U postavci su i originalne cipele gospođe Katić koje nisu ručno rađene, nego su industrijski proizvedene u inostranstvu, što je to bilo vrlo retko i samo za bogate. Pošto su bili elitniji sloj, oni su prvi imali automobil marke „Ford“.
PRIČA O SMRDAN BANJI
Lekovita Banja Koviljača u opštini Loznica nekad je nosila drugi naziv „Smrdan banja“. Ime je dobila zbog lekovitih sumpornih čestica koje su proizvodile vrlo neprijatan miris.
Loznički muzej krije interesantnu priču s početka 20. veka kada je Smrdan banja bila izuetno napredna. Naime, muzejska dokumenta pokazuju da je ona već 1910. godine dobila javno osvetljenje po parkovima i ulicama, dok je napredni nemački grad Frankfurt, uličnu rasvetu dobio tek 1928. Dakle, punih 18 godina posle! Nažalost, retrogradni period za našu zemlju dolazi vrlo brzo kada je Prvi svetski rata sve od toga uništio.
DIRLJIVA SUDBINA MALOG RATNOG HEROJA MOMČILA GAVRIĆA
Posebno emotivna priča u Muzeju Jadra je o malom ratniku Momčilu Gavriću, rodom iz Trbušnice. Svakog posetioca koji priču sasluša, obuzme tuga. Ovo je priča: Momčilo je imao oko osam godina tokom Prvog svetskog rata. Imao je osmoro braće i sestara. Kada su Austrougari napali Loznicu, njemu su majka i otac rekli da ode po konjsku zapregu kako bi krenuli da beže od Ugara. On je poslušno otišao, ali kada se vratio kući, zatekao je stravičan prizor. Čitava porodica mu je ubijena! Da bi se spasao, nesrećni dečačić je sam krenuo u planinu Gučevo i nabasao je na „Drinsku diviziju“ koju je predvodio Stevan Tucović, rođeni brat Dimitrija Tucovića, koji ga je primio u svoju vojsku. Hrabri osmogodišnjak je sa njima išao preko solunskog fronta i Albanije…
Nakon rata, otišao je iz zemlje jer ga je usvojila britaska porodica. Tamo je otišao kao nepismen, a u rodni kraj se vratio posle mnogo godina.
Nostalgičan, sa dvadesetak godina je otišao u selo da vidi kako izgleda rodna kuća i tamo je naišao na svog starijeg brata koji zapravo nije poginuo onog dana kada su u ratu napali Ugari. Jedino su njega, od cele porodice Gavrić, odveli u logor i pukom srećom je preživeo. Potomci heroja Momčila Gavrića žive u inostranstvu, a njegov unuk se isto zove Momčilo.
JOVAN CVIJIĆ
U muzeju se mogu naći i eksponati i lične stvari najvećeg geografa sa ovih prosotra, Jovana Cvijića, koji je rođen u Loznici.
EKSPONAT JADARITA
Neobičnost je za muzje da ima eksponate iz modernog doba, ali baš to je u Muzeju Jadra slučaj. Naime, ovde se čuva i jedan uzorak jadarita – belog, praškastog i vrlo dragocenog minerala. Ovaj kraj je veoma bogat jadaritom, a kompanija Rio Tinto ga kopa i eksoploatiše. Jako je cenjen u celom svetu, a koristiće se za baterije i pametne telefone.
Ovaj tekst je deo projekta “Sedam lozničkih čuda” i sufinansirao ga je Grad Loznica.
(Come to Serbia)