Konji su možda i najveća ljubav čoveka, kao vrste. A u Mačvi, regionu u zapadnoj Srbiji, konji se istinski vole. Ljudi su se ovde generacijama i generacijama oslanjali na plemenite životinje, kako bi pobedili veliku ravnicu.
Ne treba da čudi, zato, što jedno naselje poput Bogatića (koje ima tek nešto više od 7.000 stanovnika) ima hipodrom, i to hipodrom koji radi, i na kojem se redovno održavaju trke!
Ne treba da čudi, jer i u srpskoj ratničkoj tradiciji ostalo je zapisano da, dok su ostalim ljudima iz Srbije konji deljeni kad bi ljudi pošli u rat, Mačvani su u vojsku kretali sa svojim konjima.
Iz ovog vremena ostala je izreka koja govori o odnosu i ljubavi Mačvana prema konjima: „Ni kraljev konj nije bolji od mačvanskog!“
Prve trke u Bogatiću održane su pre skoro 60 godina, 1. maja 1950. godine. Još se pamte mnogi mačvanski džokeji i šampionska grla, a ljudi su u Bogatić dolazili ne samo iz Mačve, nego iz cele Srbije, da gledaju trke ovih lepih životinja.
Onda su došla vremena problema, i hipodrom više nije radio. Na sreću, opština Bogatić ponovo postaje njegov vlasnik, i topot kopita ponovo odjekuje širokom ravnicom, uz huk uzbuđenih gledalaca, starih i mladih.
Svake godine organizuje se nekoliko trkačkih dana, na kojima snage odmeravaju najbolja kasačka grla i najbolji galoperi. Ni najizbirljiviji ljubitelji konjičkog sporta iz Evrope i sveta neće ostati ravnodušni posle gledanja trka konja u Bogatiću, to možemo da vam obećamo!
Jedan od najzaslužnijih za preporod konjičkog sporta u Mačvi je Dragan Ružić, predsednik Konjičkog kluba „Mačvanin“ iz Bogatića:
– Posla ima puno, da bi hipodrom izgledao dostojan jednog sportskog centra. Imajmo u vidu da samo veći gradovi imaju hipodrom, pa se možemo pohvaliti da Bogatić kao mala opština ima sreću da ima hipodrom koji ima najmoderniji zalivni sistem za zalivanje staze u Srbiji. Održavanje se vrši tokom cele godine, s tim što se najveći deo posla obavlja pred sam trkački dan. Veliku pomoć imamo od Javnog komunalnog preduzeća „Bogatić“, koje nam pomaže da hipodrom izgleda prelepo. Bez njihovog angažovanja bi nam bilo sve mnogo teže – priča Ružić za Come to Serbia.
Dodaje da je i lokalna samouprava prepoznala koliko je konjički sport u Mačvi cenjen, pa se i uz njihovu finansijsku pomoć održavaju trkački dani.
-Isplata nagrada je redovna, što nije karakteristično za ostale hipodrome. Ne mogu, a da ne pomenem i Turističku organizaciju Bogatić koja nam je takođe od velike pomoći, pogotovo za Božićne trke gde se okupi oko 7-8 hiljada zaljubljenika u konjički sport. Kao i mnogobrojne sponzore koji su tu tokom cele godine da nam izađu u susret za potrebe konjičkog kluba „Mačvanin“ Bogatić – kaže Ružić.
Ipak, da pored svega ovoga, potrebna je još jedna inspiracija. Najvažnija.
-Mene motiviše pre svega, da ovo sve radim, ljubav prema konjima koja se u mojoj porodici prenosi sa kolena na koleno. I sama moja deca su vlasnici trkačkih grla. Sem toga želim da se ovaj hipodrom razvija i da postane jedan od turističkih centara opštine Bogatić. Inače, trenutno se radi na obezbeđivanju sredstava za izgradnju tribina, po uzoru na vodeće evropske hipodrome – kaže naš sagovornik.
Kao što je spomenuo Ružić, veliku pomoć u jačanju konjičkog sporta u Bogatiću pruža i javno komunalno preduzeće „Bogatić“. Njihovi radnici marljivo rade da bi hipodrom bio u najboljem svetlu, kaže Vladan Popadić, direktor JKP „Bogatić. „
– Održavamo prostor hipodroma u toku cele godine, bez obzira na broj trkačkih dana, odnosno njihov raspored. Razlog za održavanje hipodroma u toku cele godine je boravak velikog broja posetilaca, ljubitelja ovog sporta i boravak samih vlasnika konja i trenera koji ih na hipodromu drže kako u odgoju tako i u uslovima svakodnevnog treninga. Naravno da nije zanemarljiva želja rukovodstva JKP i čelnih ljudi u upravi Konjičkog kluba „Mačvanin“ da ovaj prostor izgleda prelepo i privlačno za sve posetioce u toku cele godine, pošto odavde kreću manifestacije kao što je najveća manifestacija u našoj opštini „Hajdučko veče“ i njen najlepši segment, „Mačvanska svadba“, u okviru koje fijakeri kreću baš sa našeg prelepog hipodroma – kaže Popadić.
Sama aktivnost JKP „Bogatić“ se ogleda u uređenju prostora za posetioce: tribina, parkinga i prostora koji koriste takmičari.
-Održavamo samu stazu koja se koristi za trke, prostor za zagrevanje za samu trku i merenje. Dodatno angažovanje radnika našeg preduzeća se ogleda i u postavljanju posuda za odlaganje otpada, odnošenju i pražnjenju istih nakon održavanja svakog trkačkog dana – kaže Popadić.
Ovaj tekst je deo projekta “Sedam čuda Bogatića” koji je sufinansirala opština Bogatić.
(Come to Serbia)