Možda i najlepše mesto u celoj Srbiji.
Ko je barem jednom u životu posetio Divčibare, planinski biser pored grada Valjeva u Zapadnoj Srbiji, uverio se da mesta iz bajki zaista postoje.
Smešteno u dolini između masivnih gora, ispresecano rečicama u kojima je voda čista kao u snovima, Divčibare je mesto koje već u prvom dodiru sa čovekom – leči. Dušu, telo.
Ljudi su znali da prepoznaju potencijal ovog bogatstva, pa se u turizam u Divčibarama ulagalo.
Tu su staze za pešake, biciklističke staze, vidikovci, restorani, smeštajni objekti, pijaca na kojoj je moguće kupiti najkvalitetniju hranu i piće, domaću naravno… Sve je čisto, sve je organizovano, sve je podređeno uživanju ljudi koji dolaze ovde da pobegnu od užurbane svakodnevnice.
A zamislite, iza imena ovog prelepog mesta krije se tužna priča.
Naime, kako kaže legenda, u reci Crnoj Kamenici, koja protiče kroz centar Divčibara, nekada se, posle velikog pljuska usred leta, udavila mlada, prelepa čobanica koja je pored reke čuvala ovce.
Kako bi se sačuvala uspomena na ovu tragediju, ovoj visoravni, na kojoj je kasnije nikao gradić, dato je ime „devojčake bare“, ili „divči bare“.
Inače, prvo pominjanje imena Divčibare zabeleženo je 1476. godine, u turskom popisu.
I Turcima se ovde sve mnogo svidelo, pa su na Divčibarama boravili sledeća tri veka.
Knez Srbije Miloš Obrenović bio je među prvima koji su znali da cene blagotvoran uticaj prirode i klime na Divčibarama, pa je ovaj vladar početkom 19. veka od Turaka otkupio cele Divčibare i svu stoku na njima. On je i lično često boravio ovde, prvi put zabeleženo 1822. godine.
Turistički potencijal Divčibara počeo je da se ostvaruje pre skoro 100 godina, 1926. godine, kada su građani obližnjeg Valjeva izgradili 20 brvnara koje su služile za odmor. Uskoro je izgrađen i prvi hotel, zatim prva prodavnica, a počelo je da se radi i na izgradnji boljih puteva do ovog bisera Srbije.
I država je prepoznala o čemu je reč, pa je 1932. godine Ministarstvo trgovine i industrije proglasilo Divčibare za klimatsko turističko mesto.
Ubrzo, ovde počinju da dolaze bogatije porodice iz Beograda i cele Srbije, i Divčibare postaju najznačajnije planinsko turističko mesto u državi.
Cele Divčibare i okolina su pod šumom, nekoliko desetina vrsta, a u proleće procvetaju i brojne livade. Početkom proleća može se videti i najlepši cvet u Srbiji – narcis.
Priroda je ovde još uvek čista i nedirnuta, pa mnogi skupljaju i jedu šumsko blago: divlje jagode, gljive, divlje maline, kupine, borovnice.
Od životinja, mogu se videti srne, zečevi, veverice, divlje svinje, kune, jarebice, detlići…
Kroz i oko Divčibara protiču brojni potoci i reke, a ima i mnogo izvora. Svuda se prostiru obeležene pešačke staze koje vode ka najatraktivnijim vrhovima koji okružuju Divčibare, a posao je tako urađen da je praktično nemoguće izgubiti se.
Jedan od najatraktivnijih vrhova na planini Maljen je Golubac, visok 1056 metara. Na njemu se nalazi kula od drveta, sa koje se pruža pogled na ceo ovaj kraj.
Drugi spektakularan vidikovac je na vrhu Ljuti Krš, visok 962 metra, do kojeg vodi obeležena pešačka staza. Takođe, još jedan vidikovac je na vrhu Velika Pleća (1050 metara nadmorske visine), i sa njega se pruža pogled na desetine kilometara obližnjih planina, šuma, reka, sela…
Možda i najatraktivniji je Crni Vrh, visok 1096 metara, sa kojeg se, kad je lepo vreme, vide mnoge planine Srbije: Kablar, Ovčar, Kopaonik, Zlatibor, Tara, Golija…
Pored letnjeg perioda, kad je Divčibare raj za ljubitelje zelenila, šuma, livada, pešačenja, biciklizma, ovaj turistički centar je poznat i kao jedan od najvećih skijaških centara u regionu.
Mnogi skijaši dolaze da uživaju ovde, na uređenim stazama namenjenim svim kategorijama, a za decu su obezbeđeni tereni za sankanje.
Cene su veoma pristupačne, pa dnevni ski-pas košta manje od 10 evra.
Rade i škole skijanja, takođe sa veoma popularnim cenama.
Uređene ski staze su Ski staza Centar, u samom centru Divčibara, i dugačka je oko 600 metara, sa visinskom razlikom od oko 100 metara. Na stazi je ski-lift, a kapacitet je 700 ljudi na sat. Žičara radi od 9-16.
Ski staza Crni vrh je dugačka 850 metara (visinska razlika je 180 metara), teža je od Ski staze Centar, a kapacitet žičare je 1.200 ljudi na sat.
Tekst je deo projekta „Sedam valjevskih čuda“ koji je sufinansirao Grad Valjevo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Come to Serbia)