Ako neko može da se pohvali svojim lovnim i ribolovnim turizmom, zasigurno je to opština Mali Zvornik!
Oni imaju pravo bogatstvo za ribolovce svih vrsta, a jedinstveni su po tome što jedini na celom Balkanskom poluostrvu imaju riblju stazu.
O ribolovnom turizmu i drugim turističkim potencijalima Malog Zvornika, razgovramo sa predsednikom opštine Zoranom Jevtićem.
– Naš ribolovni turizam je sigurno najjači na ovoj teritorijji. Imamo reku Drinu, jezero, a hidroelektrana koja je građena u bivšoj Jugoslavijiji je jedina koja ima riblju stazu. Ona se u doba mresta otvara i riba iz Drine prelazi u jezero. Tako se prirodnim putem održava kvalitet jezera. Drina je jedna od najčistijih reka, najbrža je u Evropi i poseduje sve slatkovodne ribe – kaže naš sagovornik.
Posebno je zanimljiva mladica – zaštićena i endemska vrsta ribe, a koja se može naći upravo ovde u Drini i jezeru, a još i u Limu i Tari.
– Jedan od dokaza koliko je voda Drine čista je i to što u njoj ima vidri. Znamo da vidre nikako ne idu u zagađenu i prljavu vodu, već isključivo u najčistije reke. Drina je prepoznatljiva po svojoj zelenoj i smaragdnoj vodi, pa je njeno prvo ime bilo Zelenika – kaže Jevtić. Mali Zvornik ima posebno kvalitetna lovišta.
– Njima gazduje lokalno lovačko udruženje „Crni vrh“, a lovište se prostire na oko 18 hiljada hektara. Od toga su 16 hiljada šume i livade, a dve hiljade hektara je pod vodom. Zbog tih odličnih potencijala, lovni turizam je izrazito razvijen – kaže Jevtić.
Podseća i na ostale turističke ponude, a posebno ističe Radaljsku banju.
– Ona leči sve što i Banja Koviljača, plus još šećernu bolest i očne bolesti. Manje je urbana, pa je savršeno mesto za ljude koji žele mir, šetnje kroz staze zdravlja, brda i vidikovce ili finu rekreaciju u biciklističkim turama. Dosta toga radimo na unapređenju turizma jer je turizam zasigurno privredna grana u kojoj čitava Srbija ima blistavu budućnost, a samim tim i naša opština – kaže Jevtić i dodaje da su se nedavno upustili i u kongresni turizam koji prolazi vrlo uspešno.
KAMENA DEVOJKA – PONOS MALOG ZVORNIKA
Pored sjajnog manifestacionog turizma, banjskog, lovačkog i ribolovnog, Mali Zvornik ima raritet koji je apsolutno jedinstven i kojim se definitivno najviše ponosi. Reč je o Podzemnom gradu Karađorđevića.
– To je jedini objekat takve vrste i njega je izgradila porodica Karađorđević. Rađen je pod šifrom i nosi naziv „Kamena devojka“. Planiran je i uređen da bi bio kraljevo ratno komandno mesto. Rađen je od 1930. do 1934. i u njemu je u ratnim uslovima moglo da se smesti od tri do pet hiljada ljudi. Ima 12 ulaza i izlaza, a baš tu je od 9. do 12. aprila 1941. godine svoje poslednje dane proveo njegovo kraljevstvo visočanstvo mladi kralj Petar II Karađorđević – priča naš sagovornik. Upravo na tom mestu se u noći između 10. na 11. april 1941. godine održala poslednja sednica vlade kraljevine Jugoslavije.
– Zašto je izabran baš Mali Zvornik za ovako nešto? To je pitanje na koje malo ko zna odgovor. Mali Zvornik je izabran kao geografsko središte Kraljevine Jugoslavije, pa samim tim i najpovoljnije mesto za izgradnju ratno komandnog mesta kralja – otkriva Jevtić.
U posetu Podzemnom gradu dolazili su i najviši predstavnici države.
– Ministar turizma Rasim Ljajić je bio puta u poseti, jednom sam, kada smo smo radili projekat, a zatim i kada je Podzemni grad obnovljen. Svečano ga je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a sa njim je i tada bio ministar Ljajić. Tom prilikom smo razgovarali o adaptaciji Podzemnog grada. Objekat je ogroman, ima pet hiljada kvadrata i tu vidimo svoju veliku šansu, jer mislimo da će „Kamena devojka“ biti turistički brend cele Srbije, a ne samo opštine Mali Zvornik. Zato se kaže da je najbitnije imati destinaciju, a mi je imamo i ona je potpuno jedinstvena – kaže Jevtić. Planovi su, dodaje, da se u budućnosti napraviti što kvalitetniji sadržaj za turiste.
– To znači da kada dođe, turista ovde može da provede dobar deo dana, a to podrazumeva da ima šta da vidi, da ima gde da sedne, da ruča, da kupi. Mnogo sredstava treba za održavanje Podzemnog grada, od ulaznica koje se naplaćuju je nemoguće sve to napraviti, tako da moramo da osmislimo kako i šta bi se tu još proširilo. Zbog toga smo u drugom delu projekta osmislili da tu napravimo i restoran iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, kao i i prodavnice, suvenirnicu, magacine, vinske podrume. Unutra je temperatura od 14 do 16 stepeni i zimi i leti, što je idealno za vinske podrume – kaže Jevtić. Ideja je i da se napravi muzejska postavka, da se otvori kongresna sala, bioskop, i sve to s ciljem da bi turisti, domaći i strani, mogli da imaju potpun doživljaj i komoditet.
Ovaj tekst je deo projekta “Mali Zvornik – veliko srce Drine” i sufinansirala ga je opština Mali Zvornik. Stavovi u tekstu nisu stavovi opštine.
(Come to Serbia)