Mlada umetnica Katarina Nedeljković, u organizaciji Pigmalion, otvoriće svoju izložbu pod nazivom „Figurae Feminae“ u utorak 27. marta u 19 sati u NLB Galeriji na Novom Beogradu. Iako situacija i uslovi u Srbiji, kada je reč o umetnosti, nisu sjajni, ona kaže da to ne sprečava mlade i kreativne ljude da stvaraju, a umetnost da postoji i opstaje.
Šta poručuju Vaši radovi?
– Bavim se pretežno figurativnom umetnošću, a moja preokupacija su muški i ženski aktovi urađeni klasičnom slikarskom, odnosno crtačkom likovnom tehnikom. U samom centru mojih interesovanja jeste čovek i njegovo unutrašnje stanje, uslovljeno tendencijama u savremenom društvu. Zanima me ljudska percepcija, socijalna tema ljudi koji se bore sa društvenom stranom života uključujući uticaj medija, tehnologije i životnog stila.
Kako vidite čoveka kao glavnu figuru vašeg stvaranja?
Čovek je počeo da menja sve ono na šta je navikao, da se miri sa onim što nije voleo da vidi, gde su svakodnevni elementi potrošačkog društva, pružali neočekivan doživljaj oku. Ovi poremećeni segmenti funkcionisanja naterali su društvo da se jednostavno, na datu situaciju i privikne. Ovakav ljudski odnos čak ni ne predstavlja bilo kakvu vrstu pobune, već samo traganje za veštačkim boljim životom. Ono što je ovakva egzistencija postigla, uistinu je samo puko traganje, koje poslednjih godina prouzrokuje potpunu inertnu evoluciju.
Koliko publika ima sluha za umetnost?
Naša umetnička scena je neverovatno živa i raznolika i poseduje mnogo talentovanih mladih stvaraoca. Umetnost se možda ne ostvaruje tako lako u Srbiji, ali mislim da publika u Srbiji svakako ima sluha za umetnost. S obzirom da sam zaposlena u zvanju asistenta na Odseku za primenjenu i likovnu umetnost i da sam konstantno u kontaktu sa mladim kreativnim ljudima, koji me svakodnevno iznenađuju svojim entuzijazmom, talentom i kreativnošću, mogu biti samo optimistična. Galerije su uvek pune ljubitelja umetnosti na otvaranjima. Pored toliko konzumenata, mogu imati samo pozitivan stav. Dakle, kreativnosti ima, izbor je dat, a svako ponaosob mora da preispita svoja htenja, svoja interesovanja, i da se ka tome usmeri.
Sa kojim problemima se suočavaju umetnici u Srbiji?
Situacija u Srbiji nije sjajna. Svima su nam poznati problemi u raznim segmentima kulture. Rekla bih da situacija ipak nije ni loša. Kultura i umetnost, na našim prostorima nisu uvek u centru interesovanja, ali umetnost svakako postoji i opstaje. Mi kao kreativni mladi ljudi moramo sebi stvoriti uslove za rad, uslove da budemo zadovoljni. Ne smemo očekivati da nam neko drugi to omogući. Ja ne čekam ni na koga. Radim na sebi, na svojoj poetici. Stvaranje mojih slika nastaje u malom ateljeu, ali verujem da bih svaki prostor napunila slikama i nakon nekog vremena konstatovala da je prostor mali. U uslovima koje imam dajem sve od sebe. Trudim se da se promovišem, da budem aktivna na sceni, da izlažem. Radim ono što volim i u čemu sam najsrećnija, a to je najbitnije. Ja uživam i ja živim od toga. Kultura oblikuje društvo i pojedinca, i ja činim sve što mogu da utičem na razvoj kulture. Smatram da moramo biti uporni. Umetnost je način života, a kada se neko ko stvara i kreativno se izražava, prepusti toj teoriji, neće morati da brine čak ni o materijalnoj sigurnosti.
Šta Vam je bila inspiracija za predstojeću izložbu?
Istraživanja i opservacije čovekovog ponašanja su svakako neiscrpna tema. Kao što se hiljadama godina unazad govorilo, pisalo i stvaralo na tu temu tako će i u budućnosti ostati nedorečena. Nešto što je svima nama blisko i poznato, a opet tako kompleksno i nerazumljivo su odnosi koji se razvijaju među nama. U ovoj seriji slika posebno me je zanimao međusobni odnos ljudi koji su u nekakvom intimnom odnosu i kako taj odnos biva prekinut uticajem tehnologije, medija. Aktovi aludiraju na ono na šta su zapravo mladi ljudi sveli svoju komunikaciju: na otuđenost i besciljnost. Na ovaj način bih umetnost da prikažem kao samostalnu delatnost, koja gradi jedan čitav svet, u kojem bi se mogli naći odgovori ili rešenja za trenutnu situaciju socijalne i duhovne introvertnosti. Ovakvim načinom stremljenja ka određenom odgovoru, ideja mi je da predstavim oličenje umetnosti koja usmerava posmatrača na to, da umetničko delo postane podsticaj za razmišljanja i osećanja, imajući za cilj da prouzrokuje promene sadržaja čovekove egzistencije.
Šta publika može da očekuje?
Figure na slikama trebalo bi alegorijski i na simboličan način da nagone posmatrača da se sa njima identifikuje i preispita sopstveno mesto u društvu. U radu su utemeljeni kriterijumi koegzistencije, pri čemu postoji potreba za podsticanjem dijaloga i stvaranjem mogućnosti da ih posmatrač upotpuni. Ne želim da rešim tu misteriju i razmrsim klupko veza među ljudima, ali svakako sam im svedok. Svedok ovog doba u kome živimo koji pokušava da filtrira ponašanje i psihu današnjeg čoveka kroz svoj likovni izraz. Uprava Likovnog udruženja Pigmalion je prepoznala kvalitet koji njemu odgovara, zainteresovala se i stupila u kontakt sa mnom u vezi sa mnogobrojnim projektima. Pigmalion pokazuje izuzetan profesionalizam i entuzijazam prema mladim umetnicima i na taj način se stavlja u vrlo odgovornu poziciju emancipujući mlade slikare, na apsolutno moderan i do sada neviđen način na našim prostorima. Od same početne ideje do ovakve realizacije jednog umetničkog projekta, čija je završnica moja samostalna izložba, proteklo je dosta vremena i organizovanja, tako da će publika imati priliku da uživa u uspesima ove saradnje.
U organizaciji Pigmalion u narednom periodu će biti predstavljene izložbe sledećih umetnica: Anđela Micić 8. maja, Kristina Pirković 26. juna, Đerđi Ačaji 11. septembra, Ivana Živić 6. novembra.
(Come To Serbia)