Srbija, koju mnogi povezuju sa ratovima, želi da iskoristi digitalizaciju za transformisanje privrede i društva, ističe se u članku nemačkog magazina „Fokus“ u kome se navodi nekoliko „svetionika“ nauke i privrede na kojima premijerka Ana Brnabić „napaja“ svoj politički program.
Kada mislite na Beograd, mislite li tada na rat? Onda morate da posetite ovu zemlju! Ovdašnja Vlada nam po pitanju digitalizacije upravo očitava lekciju. Jedan putopis u nastavku“, piše Štefi Černi, osnivač Digitalne konferencije DLD, pod okriljem koncerna Hubert Burda Media. U tekstu se primećuje da je Beograd skoro na pola puta između Berlina i Tel Aviva, pa se, kako se dodaje, ima osećaj da srpska prestonica podseća upravo na te gradove.
„Socijalistička nadmenost, brutalizam i zgrade globalizma od čelika i stakla, stoje pored stilova baroka, jungenstila, grindercajta i neogotike. Sivo i šareno se smenjuju. Fasada koja otpada pored šljaštećih staklenih zgrada. Padovi i usponi“, piše u tekstu.
Autorka primećuje da su sve uličice i ulice u starom gradu pune stolova i objašnjava da je to tradicija.
„Već 1880-tih je u Beogradu bilo preko 200 kafića u kojima su se sretali građani, pisci i intelektualci. Ova kultura kafenisanja je opstala do dana današnjeg. Uz to su nastali barovi i klubovi koji bi isto tako mogli da se nalaze u Berlinu ili Njujorku. U svakoj ulici knjižare i male galerije pored prodavnica suvenira i međunarodnih brendiranih robnih marki“, konstatuje Štefi Černi.
Ona, međutim, naglasava da je ovaj beogradski miks – „još uvek pravi“.
„To nije ta velika jednoličnost koja se nudi u velikim šoping molovima koji su smešteni oko centra grada. Osećam neko pucketanje u ovom gradu. Ono uzbuđenje pred polazak. ‘Berlin on Acid’ tako ovaj osećaj opisuje međunarodno poznata Đ-ka Đane Tijana T“, piše u tekstu. Na umetničkom bijenalu pod naslovom „Čudo kakofonije“ mogla su se videti dela Olafura Eliasona, Joko Ono, Sindi Šerman, Jana Čenga i drugih internacionalnih super zvezda. Upravo se završio i svetski poznat Beogradski džez festival. Toliko o subjektivnom utisku jednog turiste u Beogradu.
Međutim, dešava se mnogo više nego što golim okom može da se vidi. Kafići i živopisna kulturna scena su hranjivo tlo i antipod naporima srpske Vlade, pod vodstvom tek 43-godišnje Ane Brnabić, da zemlju uz pomoć digitalizacije transformiše i modernizuje. To se ne dešava slučajno. Ovde rade ekscelencije u nauci i privredi“, ističe Štefi Černi.
Ona navodi Branka Milutinovića, koji je napustio svoj posao u Majkrosoftu da bi u Beogradu osnovao Nordeus, Mobile-gaming kompaniju, koja je sa svojih 100 saradnika smeštena u kancelarijama koje podsećaju na Silikonsku dolinu.
Pored toga, pominje se Institut za fiziku Beogradskog Univerziteta gde se istražuju bezbednosne tehnologije na osnovu kompleksnih molekularnih struktura krila leptira, kao i Institut Bio Sense jedan od vodećih naučnih instituta u Evropi za digitalnu poljoprivredu, smešten u Novom Sadu – gradu, koji je „bastion za programere i IT stručnjake“.
Na ove svetionike premijerka Brnabić napaja svoj politički program. Oni takođe mame srpske migrante da se vrate u Beograd i Novi Sad, kako bi radili na izgradnji zemlje i usmerili je ka digitalnoj budućnosti. Preusmeravanje obrazovanja zauzima u ovom konceptu isto tako centralnu ulogu kao digitalizacija države“, ističe se u tekstu i dodaje: „To je put od kojeg i mi u Nemačkoj možemo što-šta da naučimo“.
Članak se završava navođenjem centralnih tačaka tog plana – IT i programiranje su obavezni predmeti u osnovnim školama, IT oprema, digitalni udžbenici i internet pristupi treba do 2019 da budu dostupni svim školama u zemlji, ponuda specijalnih IT kurseva u srednjim školama je upetostručena, dok se tehnički fakulteti na srpskim univerzitetima se proširuju kako bi mogli da prime 20 odsto studenata više nego do sada.
