Zlatibor
Rtanj
Majdanpek
Beograd
Bovansko jezero

RAĐEV KAMEN: Magična stena koja sadrži SRCE ZAPADNE SRBIJE

Na zapadu Srbije nalazi se magični kraj – Rađevina, u čijem centru je Krupanj, prelepo mesto u kojem se istorija gleda oči u oči sa nedirnutom prirodom, stvarajući neponovljiv doživljaj za svakoga koga put nanese u ove krajeve.

Svuda unaokolo, po celoj Rađevini, nalaze se neverovatni pejzaži, istorijski spomenici i podsećanja na sve što je narod koji ovde živi proživeo…

Svi koji žive ovde znaju da je ceo region dobio ime po vitezu Rađu, kome je njegova verna Anđelija podigla beli spomenik od kamena. 

Magična bela stena nalazi se na desetak kilometara od Krupnja, i samo je srce Rađevine, kraja koji se kupa u morima i jezerima jorgovana, cveta-znaka za ovaj region. 

Legenda kaže da je običaj u ovom kraju bio takav da devojke i žene na grobove svojih muževa i ljubavnika stavljaju jorgovane. Anđelija, ljubav viteza Rađa, gajila je ljubav tako veliku da je na grob svog voljenog postavila ovu kamenu gromadu, koja i danas nadgleda ceo ovaj kraj, sa brežuljka na kojem se nalazi. 

Samo što je završeno postavljanje ovog kamena na mesto na kojem je sahranjen Rađ, i sama Anđelija je legla i pored svoje ljubavi zauvek zatvorila oči. 

Rađev kamen se nalazi između sela Belotić, Bela Crkva i Ravnaja, u opštini Krupanj. Na mestu gde je nekada bio letnjikovac Rađa, jednog od sedmorice srpskih vitezova koje je sa sobom na Boj na Kosovu vodio srpski vladar Lazar Hrebeljanović. 

Rađ je bio velikaš koji je vladao u Mačvanskoj banovini, oblasti koja je obuhvatala Mačvu, Jadar i oblast od Povlena do Drine. Živeo je u selu Tolisavcu, u kojem su ostale zidine njegovog dvora. 

Iza predivnog prizora belog kamena koji dominira Rađevinom krije se tužna priča. U napadu Mađara, na čijem čelu je bio Ištvan, razvila se velika borba sa Rađem i njegovim vojnicima, a Mađari su bili nadmoćni. Videvši da mu nema spasa, Rađ je svoju voljenu Anđeliju poslao preko Drine. Jedan Rađev vojnik ubio je Ištvana, a njegove poslednje reči upućene Rađu bile su „šteta za nas obojicu“. Ovo je bilo i poslednje što je čuo Rađ, budući da je sledeća smrt bila njegova.

Kad je čula strašne vesti, Anđelija je došla u letnjikovac i zajedno sa seljacima iz radaljskog kamenoloma sa trideset pari volova dovezla kamenu gromadu i postavila je na uzvišenje.

Kao uspomenu na svog Rađa, meštani Rađevine svakog proleća kreče kamen u belu boju. Rađev kamen je već vekovima, pa i danas, simbol cele Rađevine.

U Prvom svetskom ratu Austrougari su granatirali Rađevu dolinu, i u tom napadu je Rađev kamen oštećen. Meštani su se snašli, pa su ga ispravili, otklonili oštećenja i ponovo postavili na mesto na kojem je stajao.

Jednom godišnje se kod Rađevog kamena priređuje svetkovina na kojoj se okupljaju hiljade ljudi, a postoji verovanje da će se devojke udati za momke pored kojih igraju u kolu pored Rađevog kamena. 

Tekst je deo projekta „Sedam krupanjskih čuda“ koji je sufinansirala Opština Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Cometoserbia.com)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen + 3 =