Postoji li savršenstvo? I oni koji decidirano tvrde da ne postoji dobro će se zamisliti nad ovim pitanjem kada im se pred očima pojavi manastir Kaona, u blizini Vladimiraca, u Zapadnoj Srbiji.
Manastirsko zdanje, crkve, jezero, pomoćne zgrade, objekti za turiste, savršeno održavana trava, a sve ovo idealno uklopljeno u nedirnuti prirodni ambijent prelepog Zapada Srbije – niko, ali niko ne može ostati ravnodušan na ovo.
Kad čovek ugleda ovu lepotu, poželi da jednostavno sedne, stane, štagod, i u dubokom miru sa samim sobom i mestom na kojem se nalazi ovde provede sate, dane, nedelje, godine…
Po legendi, manastir je podigla sestra legendarnog junaka Srbije, Miloša Obilića – njega su u Boj na Kosovu pratile sestre, Ikonija i Vida. Kad su došli do mesta poznatog kao Ravne livade, Miloš je ožedneo, a sestra Ikonija je otišla da mu vode sa obližnjeg izvora.
Pružajući mu vrč sa vodom, Ikonija reče bratu: „O moj brate, što dobra konja videh, još da je dobro sedlo prema njemu.“ Ikonija, naravno, nije mislila da konja i sedlo, nego baš na divno mesto koje bi priličilo crkvi.
Miloš je navodno tada odgovorio sestri da „napravi sedlo“, odnosno da ovde počne da se gradi manastir, i obećao da će da joj pomogne da ga dovrši kad se vrati sa Kosova.
Miloš Obilić je na Kosovu, po legendi, ubio turskog sultana Murata, a i sam je tom prilikom izgubio život, pa nije dočekao da se vrati sestrama i dovrši manastir koji je započet.
Ovo kaže legenda, a po nekim istorijskim izvorima, manastir je zadužbina nekog od Nemanjića, dok je prva crkva ovde sagrađena još u drugoj polovini 11. veka, pre Nemanjića i Miloša Obilića.
Posle gotovo 6 vekova ropstva pod Turcima, koje je manastir Kaona izdržao netaknut, bratstvo monaha se uključilo u borbu za oslobođenje i za vreme Prvog srpskog ustanka pretvoren je u bolnicu, a i kaluđeri su i sami učestvovali u borbama. U glavnoj crkvi u manastiru čak je čuvano oružje koje je korišćeno za borbu protiv Turaka.
Manastir je tokom Velikog rata (1914-1918.) teško oštećen, a ukradena su i zvona, dok je u toku Drugog svetskog rata bio u lošem stanju. Za vreme komunističke vlasti (1945-1990.) manastir je temeljno i ozbiljno obnovljen, i dobija današnji izgled. Nastava veronauke je uvedena 1977. godine.
Glavna crkva manastira Kaona, Crkva Svetog Arhangela Mihaila, sagrađena je na temeljima stare crkve, koja je sazidana 1892. godine, pa kasnije rušena, i pripada vizantijskom stilu.
Manastir je u narodu i među vernicima možda i najpoznatiji po relikviji koja se čuva u njemu – deliću čudotvornih mošti Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetica kod Srba.
U manastiru, inače, postoji bazen u obliku krsta, u kojem se još uvek obavlja krštenje po ranohrišćanskom običaju, potpunim potapanjem u vodu osobe koja se krsti. Voda iz ovog manastira ima konstantnu temperaturu od 11 stepeni Celzijusa i smatraju je lekovitom.
Inače, okruženje manastira nije oduvek bilo ovako lepo: za, usudićemo se da kažemo, nebesku lepotu koja danas tamo vlada, zaslužno je bratstvo, koje je okolne potoke pretvorilo u jezera i nastanilo ribom.
Tekst je deo projekta „Sedam čuda Vladimiraca“ koji je sufinansirala Opština Vladimirci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Come to Serbia)