Ovo je priča o hrabrosti.
Kakve šanse je imao mali dečak, rođen u najtamnije vreme turske vladavine u Srbiji, u malom selu Tršić, čija braća i sestre su umirali redom, pre nego što se on rodio?
Roditelji su mu dali ime Vuk, jer verovalo se da duhovi i veštice ne smeju da napadnu jednog vuka.
Kakve šanse je imao mladić čija jedna noga je ostala neupotrebljiva, pa je do kraja života morao da koristi štake da bi se kretao?
Ovaj mladić, čovek, ne samo da je doživeo duboku starost (umro je u Beču 1864. godine, u 78. godini), nego je usput uspeo da postavi osnove savremenog srpskog jezika, ujedini svoj narod, postavi ime Srbije visoko na kulturnoj mapi Evrope i postane jedan od najvećih Srba u istoriji.
Njegovo ime je Vuk Karadžić, srpski filolog, reformator jezika, skupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika.
Njegovo rodno selo Tršić, koje su do temelja spalili Turci, danas je verovatno jedno od najlepših mesta u Srbiji, pa i šire. Drvene kuće, vodenice i drugi objekti okruženi beskrajnim zelenilom nateraće vas da pomislite da ste, bukvalno, u raju.
Priroda je ovde bujna, bogata i izdašna, a na kraju kompleksa posvećenog Vuku nalazi se i kuća u kojoj se on rodio: malo, drveno, neugledno zdanje do detalja očuvano onakvo kakvo je bilo pre više od dva veka.
Dok šetamo ovim predivnim predelom, savršenom čistim i savršeno uređenim, gotovo da ne primećujemo brojne restorane koji čekaju turiste u hladu vekovnog drveća.
Vazduh je ovde savršen, voda najčistija koju ste ikad videli, a ljudski osmesi topli i iskreni. Čini se kao da je ceo ovaj kompleks ostao zarobljen u Vukovom vremenu, kad su ove stvari bile svakodnevnica.
Razmišljamo naglas o činjenici da je baš ovde u život ušao čovek koji je reformisao srpski jezik i od njega stvorio jedan od najsavršenijih jezika na svetu, koji je zapisao nebrojeno mnogo bisera usmene narodne književnosti Srba i od zaborava oteo hiljade i hiljade stihova i pasusa neprocenjivog narodnog blaga.
Najvažnija manifestacija u čast Vuku, koja se ovde održava svake godine, je Vukov Sabor, prvi put održan 1933. godine, kad je u Kraljevini Jugoslaviji podignut ceo ovaj kompleks, kao prvi muzej na otvorenom u državi.
Pored Vukove rodne kuće, tu su još 34 objekta, kao što su razne kuće, vajati, vodenice, čardaci, ambari, crkva, magaze… Tu su Muzej jezika i pisma, Kuća pisaca, Radionica starih zanata, ali i apartmani za smeštaj gostiju koji dođu ovde, kao i nezaobilazne prodavnice suvenira…
Tršić, možda i najlepše mesto u celoj Srbiji. A sigurno najbitnije za istoriju ovog naroda, koja je se deli na onu pre i posle Vuka Karadžića.
Ovaj tekst je deo projekta „Sedam lozničkih čuda“ i sufinansirao ga je Grad Loznica.
(Come to Serbia)