Zlatibor
Rtanj
Majdanpek
Beograd
Bovansko jezero

ULICA ISTORIJE U KRUPNJU – Tu su Maršal Tito, heroji Prvog Svetskog rata, nepoznati nemački oficir, švajcarski forenzičar i još toliko više…

Prva stvar koju zapazite hodajući po ulicama Krupnja, gradića u zapadnoj Srbiji koji je centar regiona zvanog Rađevina – je spokoj. Nestvaran, za eru brzine, svemirske brzine u kojoj živimo, neočekivan i potpuno razoružavajući mir.

Dok izbegavate vesele bande dece koje haraju centrom ovog gradića uvučenog u beskrajno zelene šume na okolnim planinama, primetićete nasmejana lica ljudi, neku neposrednu, s prirodom neraskidivo povezanu svežinu, koju većina nas navikla na život negde između sivila gradova i ekrana mobilnih telefona nikad u životu nije osetila. Videćete i jednostavne, simpatične i lepe građevine, čućete pesmu iz lokalnih kafana, osetićete miris pečenja, a ubrzo na usnama osetiti ukus piva ili kvalitetnog vina koje nudi Srbija.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Ljudi? Savršeno se uklapaju u ono što ste dosad videli: veseli, druželjubivi, vedri… Polagano vam prilaze, kao da vas znaju dugo, dugo, pozdravljaju vas, očima vas pitaju, primećujući vašu ushićenost i opijenost ovim nestvarnim mestom: „a kuda vi tako žurite?“ Zovu vas da sednete u neki od mnogih restorana, kafića i kafana kojima je načičkana glavna ulica ovog mesta. Nema automobila, nema brzine, nema gužve, iako je sve uvek puno.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Krupanj. Mesto za koje ćete pomisliti da je podignuto planski, da bi se u njemu snimao neki film koji se odigrava u 70-tim ili 80-tim godinama prošlog veka, koji treba da nas vrati nekih 40 godina unazad – u neka opuštenija vremena, kad je život bio mnogo jednostavniji i srećniji. Dok sedite, dodatno ste fascinirani mirom i skladom svega što vidite i čujete, a kroz glavu vam prolazi – „ovako je nekada izgledao svet, polagan, fin, bez nervoze, rokova, žurbe…“ No, kao i sve na Balkanu, Krupanj je sve ono što nije, i nije ono što jeste.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Već bliže upoznavanje sa Spomen-crkvom Vaznesenja Gospodnjeg u Krupnju, najimpozantnijom građevinom u ovom mestu, govori nam o svoj kompleksnosti, o dubokoj istoriji koja je urezana u Balkan, Srbiju, Krupanj… Ispod svih osmeha, ispod sve prirode, sve svežine i veselja, ispod razgledničkih pejzaža – mnogo istorije, mnogo neispričanih priča, mnogo velikih potresa, nesreća, tragedija…

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Ova impozantna kamena građevina, na čijim stepenicama večito sede deca i veselo čavrljajući, planirajući nestašluke i ekspedicije biciklima u okolna brda, podignuta je 1929. godine, a osvećena 1932., u spomen žrtvama Prvog svetskog rata, u bici na Mačkovom kamenu 1914. godine. U kripti crkve nalazi se kosturnica u kojoj se nalaze posmrtni ostaci poginulih vojnika. Ne samo vojnika srpske vojske, nego i austrougarskih, dakle svih koji su poginuli gore, na planini.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Svoje kosti je na ovom vrhu na obližnjoj planini Jagodnja ostavilo 1.200 austrougarskih vojnika, pod komandom legendarnog generala Oskara Poćoreka, koji je nepuna 3 meseca pre toga u Sarajevu izbegao metak koji je Gavrilo Princip namenio baš njemu. Svoje kosti je ovde ostavilo i 800 srpskih vojnika, pod vođstvom vojvode Stepe Stepanovića i generala Pavla Jurišića Šturma. U crkvi se nalazi 12 mermernih ploča, na kojima su ispisana imena poginulih na Mačkovom kamenu.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Retka stvar, u svetskim okvirima: Srbi se ovde klanjaju kostima svojih predaka koji su pali u borbi za slobodu, ali i kostima njihovih neprijatelja… Momir Korunović, arhitekta crkve, dobio je instrukcije da građevina liči na manastirsku crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu, koju je sagradio srpski kralj Milutin, u 14. veku. U kosturnici, nad kojom bdi natpis „Vile će se grabit u vjekove da vam vence dostojne sapletu“, izložene su fotografije sa bojnog olja, venci, spomenici… Jedan od najvećih srpskih pisaca, Veljko Petrović, napisao je Izdanke iz opaljenog grma, delo u kojem je 1932. godine opisao herojstvo boraca na Mačkovom kamenu.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Primetio nas je mladić od nepunih 20 godina. Prilazi nam i bez oklevanja objašnjava: – Nemci su bombardovali sve ovo 1941. Sve je bilo porušeno, sve osim ove spomen-crkve. Bačene su bombe, iz aviona, mnogo bombi. Sve su porušile, posle bombardovanja ništa nije ostalo. Kad se slegla prašina, od celog mesta je ostala samo ova crkva. Kako su ljudi prilazili, svi su ugledali ogromnu nemačku bombu kako viri. Zarila se u zid oltara, i nikad nije eksplodirala – priča nam mladić ovu sasvim neverovatnu priču koju svi u mestu prepričavaju već 77 godina.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Malo dalje, niz glavnu ulicu, nailazite na drugu spomen ploču, ovog puta posvećenu događajima iz te 1941. godine, odnosno žrtvama masakra koji su u gradu napravili Nemci.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

– Krupanj je 1941. godine oslobođen od Nemaca, 4. septembra, jedno od prvih oslobođenih mesta u celoj Evropi. Usledila je odmazda 342. nemačke divizije, koja je kao kaznena ekspedicija dobila naređenje da se Krupanj spali do temelja i da se svi stanovnici koji se zateknu u gradu streljaju. Najveći broj ljudi je izbegao, pa su oni prikupili muškarce koje su zatekli, stavili ih uz zid škole i streljali. Prvi na spisku je Vojin Todorović, koji je streljan sa Karađorđevom zvezdom na grudima, a najmlađi je bio Živojilo Perić, 14-godišnji šegrt koji je u čudu pitao Nemce „šta sam ja kome skrivio“ – objašnjava istoričar Dragan Grujić. Stanovnici Krupnja prepričavaju i da je tada jedan nemački oficir, čije ime je zauvek zaboravila istorija, sprečio da se streljaju žene i deca koju su zatekli u gradu. Raspitali smo se posle o rečima mladića koji nam je rekao da je sve srušeno, osim Crkve. Preživele su i zgrada stare apoteke, ali i gradska bolnica.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Nedaleko odatle, u glavnoj ulici, koja je inače pešačka zona, stoji spomen ploča Arčibaldu Rajsu, počasnom građaninu Krupnja i sekretaru odbora za izgradnju Spomen-crkve Vaznesenja Gospodnjeg. Rajs Švajcarac o kojem mogu da se napišu cele knjige (i napisane su), forenzičar je koji je došao u Srbiju 1914. da istražuje zločine koje su počinili Austrougarska i Nemačka, a zatim se zaljubio u Srbe i ostao ovde do kraja života, ušavšu usput u sve istorijske udžbenike. Nismo pomenuli, namerno, puštajući vas da malo osetite miris istorije koji vas zapahne dok šetate kroz centar Krupnja – glavna ulica, u kojoj se nalazi šetalište, Spomen-ckrva, spomen-table, zaigrana deca, kafane… Ta ulica se još uvek, i skoro 40 godina posle njegove smrti, zove Ulica Maršala Tita. Da, predsednik Jugoslavije i čovek koji je obeležio 40 godina istorije na Balkanu i ovom delu sveta. Skoro svi drugi su ga skinuli, ali u Krupnju on ostaje.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Zagrebimo malo dublje: Krupanj je bio naseljen još u neolitu – arheolozi su upravo ovde iskopali neolitsku keramiku i sekiru od belog kamena. Rimljani su ovde imali svoje naselje. Samo ime Krupanj pojavljuje se prvi put u dubrovačkim spisima 1417. godine, a sve do sredine 15. veka, kad su ga osvojili Turci, bio je značajno rudarsko mesto iz kojeg je srebro karavanima transportovano u Dubrovnik. Oslobađanje od Turaka počelo je 1804. godine, u toku Prvog srpskog ustanka, 1837. je otvorena prva škola, a 1842. Crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, maleni verski objekat koji stoji tik uz grandioznu kamenu Spomen-crkvu.  Grad je živeo mirno i razvijao se sve do Prvog svetskog rata, kad je pretvoren u deo bojnog polja, a užasna sudbina dočekala ga je u Drugom svetskom ratu, kada su ga Nemci porušili do temelja, ostavljajući da stoje tri zgrade, kako smo i napisali.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Ono što nacisti nisu uspeli, zamalo da uspeju poplave, 2014. godine – kada je gotovo pola grada bilo uništeno u vodenoj stihiji, a dvoje ljudi je poginulo. Samo 4 godine posle, ni traga od posledica poplava. Da nije video snimaka i fotografija, niko ne bi verovao Krupanjcima da su tako skoro preživeli katastrofu! Danas je to grad otvorenog srca, otvorenih ulica, pun zelenila, istorije, gostoprimstva, čarobnih sokaka, dobre hrane, pića i osmeha.

Andrija B.Ivanovic mardukkk

Glavni nosilac ugostiteljske i turističke ponude je hotel ,,Grand“, okružen predivnim parkom, kao i četinarskom i listopadnom šumom. Raspolaže sa 190 ležajeva u 1/2, 1/3 i 1/4 krevetnim sobama. Sve sobe su kompletno renovirane, sa novim kupatilima i nameštajem. Od ostalih sadržaja hotel ima restoran sa 250 mesta, dve sale, salon za zabavu, kafe bar, kongresnu salu, banket salu, travnato fudbalsko igralište, rukometno igralište, tenisko igralište, tri košarkaška terena, kao i četiri  učionice za rad sa decom. U neposrednoj blizini su gradska sportska hala i školska sala, kao i još tri fudbalska igrališta od kojih je jedno sa podlogom od šljake, a takođe i veliki bazen na otvorenom koji je moguće koristiti u letnjem periodu. Ono što hotel izdvaja je i prelep zabavni park pripremljen za animaciju i rekreaciju dece predškolskog i nižeg školskog uzrasta , koji je potpuno izolovan od saobraćaja.Kontakt telefoni: +38115581122, +38115581107  Pansion Pegaz se nalazi u samom centru grada, sa 30 soba sa kupatilom i 90 ležajeva. Svaka soba ima tv, a restoran ima 100 mesta. U neposrednoj blizini ovih objekata nalaze se tri travnata fudbalska terena, tereni za male sportove, sportska hala sa teretanom gde se već održavaju takmičenja u svim disciplinama malih sportova. Veoma blizu je i otvoreni bazen. Sve to doprinosi i da se u Krupnju uspešno pripremaju sportske ekipe, organizuju ekskurzije, izleti i rekreativna nastava. Kontakt telefon: +38115581997 Restoran pansion Rađevac: ambijent restorana nacionalne kuhinje upotpunjen je sa smeštajem u apartmanima kapaciteta 12 ležajeva.Kontakt telefon: +38115581074

Tekst je deo projekta „Sedam krupanjskih čuda“ koji je sufinansirala Opština Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Come to Serbia)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

14 − 1 =