Zlatibor
Rtanj
Majdanpek
Beograd
Bovansko jezero

REUTERS PIŠE O PRELEPOM KRUPNJU: Predsednik opštine Ivan Isailović u potrazi za investicijama

Reuters, najveća i najpoznatija svetska agencija, objavila je članak o Krupnju i naporima predsednika opštine Ivana Isailovića da od Turske dobije još investicija. U okviru ovog članka govori se i o vraćanju turskog uticaja na Balkan. Prenosimo tekst u celosti:

„Ivan Isailović, prvi čovek malog srpskog grada Krupnja, sledeće nedelje ide u inostranstvo da traži investitore, ali ne u Minhen ili u Pariz, nego u Istanbul – ovo je znak rastućeg turskog uticaja na Zapadnom Balkanu koji brine neke zemlje članice EU.

Sa stavljanjem procesa proširenja na stranu zbog Bregzita plus posledica dugova i migrantske krize, region je postao igralište za igru moći između EU i Turske, dok Rusija i Kina takođe pokušavaju da se nametnu kao zemlje koje ovde imaju uticaj.

Isailović želi poslove za svoju siromašnu, izolovanu opštinu, koja se smestila u šumovitim brdima u blizini zapadne granice Srbije, sa Bosnom. A njegov izbor destinacije u potrazi za investitorima svedoči o turskoj spremnosti da investira novac i projektuje „meku moć“ u zemlje Balkana, kojima je jednom vladala Otomanska imperija. 

Jedna turska kompanija je već stvorila 300 radnih mesta u fabrici tekstila u Krupnju, a političke veze Beograda i Ankare su pomogle da se osigura najveća investicija u poslednjih 30 godina u gradu koji je ozbiljno pogođen poplavama 2014. godine.

– Oni su dobri investitori… Nisu tražili subvencije – rekao je Isailović za Reuters, naglašavajući da se zato i sprema za put u Tursku, kako bi privukao još investicija, ovog puta u lokalnu drvoprerađivačku industriju. 

Sve više raste svest o tome da zapadnoevropske vlade i investitori zanemaruju mala i podeljena tržišta regiona koji im se nalazi „u dvorištu“.

– Turski investitori idu u nerazvijena područja, za razliku od investitora iz zapadnih zemalja – kaže Marko Čadež, srpske Privredne komore Srbije.

Lideri EU su se susreli sa liderima Srbije, Albanije, Bosne, Crne Gore, Makedonije i Kosova u četvrtak, i složili su se da se izgradi još energetskih veza i da se zajednički radi na rešavanju pitanja kao što su borba protiv ekstremizma i kontrola migracija.
Ali ovo je bio prvi takav sastanak za 15 godina, i EU je objasnila da neće biti brzog ulaska u blok.
– Nismo se pretvarali da je sve jasno i jednostavno – rekao je predsedavajući EU Donald Tusk na samitu u Sofiji. 
Prema podacima Privredne komore Srbije, 20 turskih kompanija je otvorilo svoje pogone ili radi na njihovom otvaranju u Srbiji, koja takođe gaji bliske istorijske odnose sa Rusijom.
Obim trgovinske saradnje između Turske i 6 zemalja Zapadnog Balkana koje imaju ambiciju da uđu u EU raste iz godine u godinu, i povećan je sa 435 miliona dolara 2003. godine na 3 milijarde u 2016, od čega Srbiji pripada jedna trećina.
Sa 340 miliona evra investiranih u Kosovo, uglavnom za kupovinu aerodroma i kompaniju koja se bavi elektrodistribucijom, Turska je treći najveći investitor Prištine. 
Neki Evropljani pokazuju znake frustracije zbog činjenice da ovaj region polako potpada pod tursku sferu uticaja, jer Ankara projektuje svoju moć i preko kulture, osim preko poslovnih dogovora.
– Cifre pokazuju da je EU trgovinski partner broj jedan u regionu, ali neke zemlje članice su zabrinute zbog „mekanog“ uticaja Turske u regionu – rekao je Reutersu zapadni diplomata koji je želeo da ostane anoniman. 
U Bosni, etnički podeljenoj zemlji u kojoj muslimani čine većinu, Turska je potrošila više od 300 miliona evra na projekte, među kojima je rekonstrukcija džamija i spomenika iz doba Otomanske imperije.
Turski predsednik Tajip Erdogan, koji ima hladne odnose sa jednim brojem lidera EU, čak je održao predizborni miting u bosanskom glavnom gradu Sarajevu u nedelju. Erdogan je tražio i lokaciju za održavanje mitinga za Turske gastarbajtere iz Evrope, i odabrao je Bosnu, pošto su ga odbile Nemačka i Austrija.
– Nekima smetaju naše aktivnosti na Balkanu i naša jaka saradnja koju smo uspostavili sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom – rekao je Erdogan ranije ovog meseca posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. 
Erdogan je komentarisao i najavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je umanjio šanse da se EU, čiji broj članica će se smanjiti na 27 sledeće godine, zbog izlaska Velike Britanije, brzo proširi.
– Ne želim Balkan koji se okreće ka Turskoj ili Rusiji, ali ne želim Evropu koja bi, funkcionišući s poteškoćama sa 28, a sutra sa 27 članica, odlučila da možemo da nastavimo da „galopiramo“, da sutra ima 30 ili 32 članice, sa istim pravilima – rekao je on Evropskom parlamentu u aprilu.

Glasači u EU su obazrivi, kad je reč o proširenju na region koji ima seriju problema, uključujući organizovani kriminal i pogranične nesporazume. Ali Turska ima različit pristup, izražen kroz sve od religije – Erdogan je osnivač vladajuće AK partije, koja ima korene u Islamu – do obrazovanja i popularne kulture. 

– Mislim da će uticaj Turske da se nastavi kroz religiju i investicije u religiju. Kulturni uticaj će rasti kroz turske filmove, sapunice i škole – kaže Vehbi Kajtaz, glavni urednik kosovskog istraživačkog portala Insajderi.com.

Kajtazi kaže da su zemlje kao što je Kosovo premale i preslabe da se odupru eventualnom političkom pritisku koji dolazi iz Turske.

Prošlog meseca Kosovo je uhapsilo i isporučilo šest turskih državljana koja je Ankara tražila zbog navodnih veza sa školama koje finansira pokret Gulena, koga Erdogan krivi za neuspeli puč 2016. godine. Aktivisti kažu da je hapšenje narušilo njihova ljudska prava, a zbog ovoga je smenjen ministar unutrašnjih poslova.

Od 2000. godine Turska učestvuje u velikom broju regionalnih inicijativa, promovišući jaču saradnju Bosne i Srbije, i Bosne i Hrvatske – koje su sve učestvovale u ratovima 90-tih, kad se Jugoslavija raspala. Ranije ove godine Turska je obećala da će finansirati izgradnju autoputa od Beograda do Sarajeva. 

– Turska je uspela da iskoristi svoje istorijske, kulturne i lične veze sa regionom kako bi izgradila jače veze – kaže za Reutes Alida Vračić iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, o turskom uticaju u regionu.

– Mislim da zvaničnici EU mogu da uče od Turske i koriste isti model kako bi jačali veze sa regionom i pojačali uticaj – kaže ona.“

Tekst je deo projekta „Sedam krupanjskih čuda“ koji je sufinansirala Opština Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Come to Serbia/Reuters)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − five =