U vreme kada je umetnost deficitarna kategorija i kada se umetnici susreću sa egzistencijalnim problemima koji ih spotiču u stvralaštvu, imamo jedan fantastičan primer u opštini Vladimirci: Jalovičku likovnu koloniju. Najspecifičnija njena karakteristika je simbioza sela i umetnosti.
U okviru nje, umetnicima širom Srbije i regiona pruža se obezbeđen udoban smeštaj, hrana i savršen prostor u prirodi za rad.
Bez ikakvih spoljnih ometanja, slikari imaju mogućnost da svoju kreativnost i ideje, prenesu na platno ili na neki drugi materijal, u zavisnosti od vrste umetničkog stvaralaštva.
Običaj je da svaki slikar svome domaćinu kod koga za vreme trajanja kolonije ima dvonedeljni besplatan smeštaj i ishranu, ostavi bar po jedan umetnički rad. Tako je čitav Jalovik postao jedinstvena galerija kakve, zasigurno, na našim prostorima još nije bilo. Stanovnici ovog sela vole da kažu da ko nema bar jednu sliku u kući, taj ne može da se računa kao dobar domaćin.
Nakon njihovog boravka, selo Jalovik bude pretvoreno u pravu umetničku galeriju.
Umetnici su složni da je ovo fantastičan model, a da ih dve nedelje u selu, uz netaknutu prirodu, jako inspiriše. Kažu da bi na opštinu Vladimirci trebalo da se ugladaju i druge opštine i da ovaj model treba da prekopiraju i druga sela širom Srbije.
ISTORIJAT
Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine, na inicijativu Milovana Šujića i Zorana Simića. Sedište kolonije je u Posavotamnavskom selu Jaloviku, u Domu kulture. Usponu Jalovičke kolonije i velikom ugledu koji uživa nemerljiv doprinos dala je čitava plejada domaćih i stranih akademskih slikara koji su proteklih godina svojim darom i talentom ispisali najblistavije stranice u istoriji njenog postojanja. Među tim bardovima svetskog slikarstva i skulpture nalaze se imena iz Japana, Švedseke, Finske, Francuske, Italije, Amerike, Španije, Egipta, Urugvaja, Nemačke, Makedonije, Rusije, Hrvatske… kao i imena naših umetnika među kojima su Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bojan Bem, Kosta Bogdanović, Neša Paripović, Dušan Petrović, Slobodan Kojić, Slobodan Peladić, Mrđan Bajić, Danica Basta, Đorđije Crnčević, Nevenka Stojsavljević i drugi.
Jalovička likovna kolonija, inače posle svih ovih godina rada, ima i sopstvenu galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu umetničkih dela. Putem gostujućih izložbi do sada je slike i skulpture Jalovičke likovne kolonije imalo je priliku da vidi mnogo poklonika umetnosti u zemlji i inostranstvu.
Prošle godine su učestvovali umetnici iz Poljske, Albanije, Nemačke i Slovenije.
Umetnik Branislav Nikolić vodi umetnički program JLK od 2002. godine. Selektor je prethodno bio Kosta Bogdanović (1985 do 2002), a ranije Stevan Stanić (1975-1985), te osnivači JLK Zoran Simić i Milovan Šujić Šule.
Do sada je u Jalovičkoj likovnoj koloniji prošlo najmanje 200 umetnika.
Tekst je deo projekta „Sedam čuda Vladimiraca“ koji je sufinansirala Opština Vladimirci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Come To Serbia, foto: Opština Vladimirci)