Zlatibor
Rtanj
Majdanpek
Beograd
Bovansko jezero

U OVOJ KUĆI ŽIVEO JE NAJVEĆI SRPSKI JUNAK: Grabovac, mesto ponosno na Stevana Sinđelića

Stevan Sinđelić je sveto ime za sve Srbe, ime junaka koji je podneo najveću žrtvu u borbi za oslobođenje protiv Turaka.

Ovaj heroj je 1809. učinio nezamislio: opkoljen sa 6.000 Turaka, suočen sa porazom u bitki na Čegru, videvši da ne može da pobedi, opalio je iz svoje kubure u burad punu baruta i ubio sebe, pobunjene Srbe koji su se borili s njim, ali i svih 6.000 Turaka.

Danas, osim u srcima svih Srba, Sinđelić posebno mesto ima u Svilajncu, gradiću u središtu kraja iz kojeg je potekao.

Kuća u kojoj je nekad živeo nalazi se u selu Grabovac, nekih 10 minuta vožnje od centra Svilajnca.

Ona je potpuno sačuvana, i osim uspomene na Stevana Sinđelića, primer je kako su se nekada, krajem 18. i početkom 19. veka, gradile kuće u ovom kraju Srbije. Zbog svoje istorijske vrednosti, ali i kao primer narodnog graditeljstva, ona je spomenik kulture od velikog značaja.

Inače, kuća Sinđelića prvobitno nije bila na mestu na kojem se danas nalazi: nekad se nalazila nekoliko stotina metara dalje od centra sela, u koje je preneta 1974. godine.

Sam Stevan Sinđelić nije rođen u Grabovcu, nego 1770. godine u južnijem selu Vojska, od oca Radovana Rakića i majke Sinđelije Rakić. Otac Radovan, zanatlija, umro je dok je Stevan bio dečak, a majka se preudala. Stevan je po majčinom imenu Sinđelija prozvan Stevan Sinđelić.

U Grabovcu je ovaj srpski junak zasnovao porodicu, i ovo je bila njegova baza u kasnijim borbama protiv Turaka.

Danas je kuća Stevana Sinđelića smeštena u velikom dvorištu, gde se nalazi još par objekata muzejskog tipa: kapelom, drvenom zvonarom i trpezarom. U njoj se nalaze tri prostorije – dve sobe i glavna odaja, u kojoj se nalazilo ognjište, pored kojeg se odvijao najveći deo života Srba tog vremena.

Posetioci mogu da obiđu ceo kompleks, a nedaleko od bunara nalaze se i klupice, gde mogu da sednu i uživaju u idiličnom miru ovog resavskog sela.

Sinđelić je bio veoma poštovan među ljudima u ovom kraju, pa je i sam Karađorđe Petrović, vođa Prvog srpskog ustanka, često prelazio Moravu i dolazio Stevanu na noge kako bi pravili planove za dizanje bune.

Stevan je odmah obavešten o objavi ustanka u Orašcu, i odmah je pobunio ceo Resavski kraj. Turci su momentalno pokrenuli vojsku, ali ih je Stevan Sinđelić sa svojim ustanicima sačekao i pobedio na Jasenjaru kod Svilajnca.

Stevan Sinđelić je zatim sa svojim ustanicima učestvovao u Boju na Ivankovcu, gde su srpski ustanici izvojevali veliku pobedu protiv turske vojske na čijem čelu je bio Hafiz-paša. Karađorđe je posle ove bitke proglasio Stevana Sinđelića za vojvodu.

Vojvoda Sinđelić je nastavio da ratuje u svom kraju, pa je od Turaka oslobodio Ćupriju, Paraćin i Ražanj.

Čekajući prodor mnogo nadmoćnije turske vojske 1809. godine, ustanici su iskopali rovove, kod Niša, u blizini sela Kamenice. Na brdu Čegar, u prvom rovu, bili su vojvoda Stevan Sinđelić i njegovih 3.000 Resavaca. Oni su na položajima ostali među poslednjima, i turska vojska je usmerila glavni deo svog napada na njih.

Boj na Čegru je počeo 19. maja 1809. godine: na jednoj strani bilo je 3.000 Srba pod vođstvom Stevana Sinđelića, a na drugoj 6.000 Turaka. Borbe su bile žestoke, vodile su se puškama, pa noževima i golim rukama, a Turci su stalno dobijali pojačanja.

Kako smo već napisali, kad je video da će sigurno izgubiti, Sinđelić je doneo sudbinsku odluku, i pucao u burad baruta, što je pokrenulo lanac eksplozija koji je ubio sve preživele Srbe i 6.000 Turaka.

Turski vođa je bio besan, i naredio je da se sve srpske glave odseku, gde je od njih kasnije napravljena zloglasna Ćele-kula, zdanje podignuto od lobanja ustanika koji su pali na Čegru.

(Come to Serbia)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × one =