Muzej kamena? Zvuči dosadno? Koliko se samo vara svako ko pomisli ovako nešto: svaki od više od 300 geoloških eksponata izložen u okviru postavke u dvorištu Predraga Pece Petrovića, u selu Paštrić kod Mionice, priča neverovatnu priču, koja je ponekad stara i nekoliko stotina miliona godina…
Muzej kamena u Paštriću otvorio je 2013. godine čuveni srpski biolog Predrag Petrović, u dvorištu svoje porodične kuće, nedaleko od čuvene Šalitrene pećine, još jedne turističke atrakcije Mionice i Zapadne Srbije.
Dok nas s ponosom sprovodi kroz izložbu i prelepu baštu u koju je, vidi se, uloženo mnogo, mnogo ljubavi i truda, ali i znanja, Popović zaljubljeno priča o svakom od eksponata.
Posebno je ponosan što ovde stalno dolaze i najmlađi posetioci, u okviru ekskurzija, a najbitnije je, kaže, da deca nauče šta je priroda, šta je nauka, i da zavole znanje.
Pored samog muzeja, možete obići i Kuću čaja, koju Petrovići s ljubavlju održavaju, u kojoj može da se nauči sve o lekovitim biljkama i njihovoj upotrebi.
Ljubazni domaćini nude i smeštaj – udobne sobe i pravu divnu domaću hranu, koja u kombinaciji sa čistim vazduhom koji puni pluća i zelenilom koje se pruža svuda unaokolo leči i čisti i telo i dušu.
U Muzeju su, inače, izloženi eksponati kamenja koje je staro i nekoliko stotina miliona godina.
Petrović kaže da je zamisao Muzeja kamena da pruži kompletnu priču o kamenu, tektonici, sastavu, sedimentnim i metamorfnim stenama, upotrebi kamena od praistorije do danas, i napominje da kamen čuva vodu, istoriju planete, koristio se za slikarstvo, vajarstvo…
Posebno mesto u postavci Muzeja kamena sačinjava „Kameni bukvar“, zbirka kamenih gromada u dvorištu, na kojima su odlomci iz dela najvećih srpskih umova.
Tako su tu, pored ovih veličanstenih stena, natpisi sa rečima Nikole Tesle, Petra Petrovića Njegoša, Ljube Popovića, Matije Bećkovića, Desanke Maksimović, Milovana Danojlića…
Planirano je da uskoro na ovom mestu bude oko stotinu kamenih gromada, koje će biti posvećene najvećim ličnostima iz istorije Srbije.
Domaćin Peca nam pokazuje jednu stenu, koja u sredini ima otvor. Kaže za nju da je stara više stotina miliona godina, da je iz okeana Tetis, i da je omiljeni predmet sve dece koja dođu u muzej.
Evo je:
Inače, velikim dvorištem dominira jedan brežuljak prekriven, čini se stotinama biljnih vrsta, koje rastu jedna pored druge u savršenoj harmoniji.
– Divno je! – otima nam se spontan komentar.
Peca nam kaže da ga svi pitaju za tu strukturu, da li je prirodna ili je nešto na njoj rađeno, a onda nam otkriva pravu istinu:
– Mnogo je tu rada uloženo. Zidano je, zalivano cementom, a onda su naseljene razne biljke…
Shvatamo koliko je pogrešno pomisliti da je bilo koji deo ovog kamenog raja u zelenilu slučajno tako savršen, kakav zaista jeste, i odjednom počinjemo još više da cenimo znanje i napor koji je uložen u ovaj muzej.
Domaćin u dušu poznaje svaku od stotina i stotina biljki koje oplemenjuju izložbeni prostor, i zajedno sa moćnim kamenjem čine jedinstven prizor, kakav, uvereni smo, ne postoji nigde drugo na svetu.
Glavni deo izložbe nalazi se u centralnoj prostoriji na imanju Petrovića. Stotine i stotine eksponata su poređane i s pažnjom pripremljene za izložbu, a čovek bi mogao svaku od njih da posmatra satima i satima, i da sluša nemu priču koje one pričaju.
Fascinirani viđenim, shvatamo, poput đaka koji stalno dolaze ovde, da kamen nije nešto mrtvo, nepomično, nego sila koja se menja, i menja sve oko sebe, „zapisnik“ miliona godina promena na našoj planeti.
Posebno smo fascinirani šarama na jednom kamenu, za koje smo bili ubeđeni da su delo umetnika.
Ispostavilo se, međutim, da je „umetnik“ sama priroda, odnosno da su neverovatne šare posledica kristalizacije…
Ostali smo na ovom divnom mestu satima i satima, uživajući u neverovatnoj prirodi i miru koji ona unosi u dušu, u toplim rečima domaćina, u dubokim i fascinantnim pričama koje stoje iza svakog kamena u muzeju, u dobroj domaćoj hrani koju nude ovde…
Verujte nam na reč, ako postoji savršen dan, velika je verovatnoća da je ovo mesto na kojem ga možete provesti!
Ovaj tekst je deo projekta “Mionica, lepota koju morate da vidite”, i sufinansirala ga je Opština Mionica.
(Come to Serbia)