Kada ulazite u Banju Vrujci, nedaleko od Mionice, gradića u centralnoj Srbiji, čini vam se da je vreme stalo: čeka vas starinska, mirna i uvek vedra atmosfera koja kao da je pravljena da isceli vaše telo i duh.
Na nadmorskoj visini od 180 metara, samo 92 kilometra od Beograda, glavnog grada Srbije, Vrujci su idealno mesto za odmor.
Čuvena po svojim lekovitim vodama, ova banja je odavno privlačila turiste i ljude željne odmora i oporavka: njene vode spadaju u kalcijumsko-magnezijumske, temperatura im je 27 stepeni celzijusa, a koriste se za kupanje i piće – dobre su u borbi protiv steriliteta, išijasa, proširenih vena i visokog krvnog pritiska, raznih kožnih bolesti i reumatskih promena.
Starosedeoci na ovom području su znali za lekovita svojstva vode iz Banje, pa su odavno naseljavali ovo mesto i tu tražili isceljenje.
Gosti Banje mogu, pored njene lekovite vode, da uživaju u nizu prelepih restorana i smeštajnih kapaciteta, a za sve koji bi da se razonode tu su i brojni sportski tereni.
U okviru Banje aktivan je i akva park sa bazenima, koji je verovatno i najpopularnije mesto ovde – svake godine ga posete hiljade i hiljade ljudi.
Posebnu čar celoj atmosferi daje ukusna domaća hrana, koja se servira u okolnim restoranima, gde vas uslužuju ljubazni konobari i vrhunski kuvari.
Veoma popularna aktivnost u Banji Vrujci je i lečenje lekovitim blatom, koje se nalazi nedaleko od centra naselja.
Slobodno vreme možete iskoristiti i istražujući predivnu prirodu u i oko naselja i predeo oko reke Toplice, a uvek možete da se okupate u čuvenim protočnim bazenima u Hotelu Vrujci, glavnom ugostiteljskom objektu u Banji.
Posebno zadovoljstvo za sve koji su zaboravili kako izgleda dobra domaća kuhinja predstavlja pijaca, na kojoj svakog dana možete kupiti poslastice kao što su domaći sir, kajmak, rakija, med, čvarci, razno voće i povrće…
Inače, svako koga ovde upitate o nastanku Banje Vrujci, ispričaće vam legendu o konju vojske koja je poražena u jednom od mnogobrojnih ratova na ovim prostorima – konju koji je bio toliko iznemogao da su ga ostavili da ovde umre. Životinja se, međutim, oporavila ležeći u blatu, dlaka mu je ponovo narasla a snaga vratila, i on je za nekoliko dana stao na noge i vratio se vojniku koji ga je jahao.
Ovaj tekst je deo projekta “Mionica, lepota koju morate da vidite”, i sufinansirala ga je Opština Mionica.
(Come to Serbia)